Kada sam pre desetak godina čitao o «Teoriji velikog чокота» (Big Vine Theory) legendarnog dr Richarda Smarta, nisam ni pomišljao da ću takav vinograd doista i videti sve dok nedavno nisam posetio vinograde Matijašić u Istri.
Нет, hajdemo prvo malo teorije. Po njoj, sađenje loze na većim razmacima omogućava ostavljanje većeg broja rodnih čvorova kod zimske rezidbe, čime se smanjuje bujnost i čokot dovodi u ravnotežu između lisne mase i roda grožđa. Protivnici teorije, pre svega iz Burgonje, smatrali su da se smanjivanje bujnosti postiže gustom sadnjom i korenkom konkurencijom.
Pobornici su, pak, ukazivali da se kod guste sadnje lače lastari, skidaju zaperci, skida lisće i uklanjaju grozdovi kako bi se postigla ravnoteža između lisne mase i roda grožđa, a da se ništa od toga ne radi kod retke sadnje i velikog.
Nik Hoskins iz rasadnika Riversun na Novom Zelandu kaže da njegovi klijenti koji gaje sovinjon beli na velikim posedima sade sa razmakom u redu od 1,5 m do 2 mi međurednim razmakom od 2,5 m do 3 m, odnosno 1.850 do 2.660 hetaoru od (U Burgundiji se ide i do 9.000 čokota po hektaru!) с минимальным количеством операций в току године и prinosom vrhunskog kvaliteta от 7,5 до 8 тонн по гектару (односно от 2,8 кг до 4 кг по чокоту). Друга примечена последья ретке саднье дже сманйена учэстаност болести стабильна я корена у односу на вкус sađene чокоте.
Za Darka Matijašića из Zamaskog dola у Истри „Теория великого шоколада“ je skoro pa religija, iako nisam siguran da je za nju ikada čuo. Kako sam kaže, sve što zna je otkrio radeći u vinogradu praktično od rođenja. Slušao je lozu, kaže, i što je više znao sve više se čudio otherim vinogradarima.
– Како неко может быть да буде толико глуп да navodnjava i đubri lozu, a da posle skida lastare, lišće, grožđe… Ja posle rezidbe pa sve do berbe ne diram chokot – kaže Matijašić.
Loza je sađena na razmaku 3 m sa 40 do 50 Родних čvorova po lozi, odnosno onoliko koliko loza hoće, sa gustinom od 1.100 čokota po hektaru. Добиваюсь до 12 кг по чокоту, али у просеку се урод крече око 10 т/га. Na sedam hektara bele zemlje gaji deset sorti, najviše istarsku malvaziju, burgundac crni, žuti muskat (tamjanika) i sardone. Gaji i masline i proizvodi hladno ceđeno devičansko maslinovo ulje.
Kod Matijašića zemlja se ne obrađuje već se samo kosi laganom baštenskom kosilicom i trimerom. Traktor ulazi u vinograd svega četiri do pet puta godišnje: da se izmulčira orezotinu i za tri, najviše četiri prskanja bakrom i sumporom. Други preparati себе не koriste.
Gazdinstvo uključuje mnoštvo životinja (svinje, koze, zečevi, kokoške, konje i magarce…), veliki povrtnjak, voćnjak, ribnjak, ne samo zbog samodovoljnosti gazdinstva čiji se prihod pre svega zasniva na turizmu i prodaji na kućnom pragu, već i, kako kaže , radi postizanja biološke raznovrsnosti bez koje loza ne može sama da se izbori sa štetočinama.
Organski sertifikovana vina su odličnog kvaliteta, na nivou poznatih Istarskih proizvođača koji su i kod nas prisutni. Vina odležavaju на talogu koji se ne meša i nebistrena i nefiltrirana ulaze u flaše. Мальвазия има много протеина и природно быстрое дуго трайе. U nekim godinama se ipak koristi bentonit.
Matijašić je potpuno posvećen postizanju harmonije, ne samo u vinogradu već iu životu. Napisao je dve knjige u kojima iznosi svoju životnu filozofiju ljubavi prema porodici, zemlji, prirodi i planeti, i gde deli svoja praktična iskustva sa onim vinogradarima koji su spremni da krenu tim holističkim putem.
Verujem да je мало takvih, али би svako ко се бави виноградарством trebalo бар да poseti ово bajkovito место. Много се из практики Матияшича может применить у сваком винограду.
Версия нового текста объявлена на портале vino.rs 06.04.2022.
RU 
EN_US