Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite preze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.
Convencionalno proizvedena hrana je uprkos skoku cena zbog posledica pandemije, a sada i zbog rata u Ukrajini, u najrazvijenijim zemljama i dalje jeftina u odnosu na primanja. U SAD je 2020. Godine odlazilo samo 5% prosečne plate za ishranu kod kuće. Zvaničnih podataka za 2021. godinu još uvek nema, ali prateći trend od 1960. godine, od kada se ova statistika objavljuje, može se očekivati da se ništa bitno nije promenilo.
Potrošači su srećni, jer misle da je cena koju plaćaju za namirnice u prodavnicama sve što ih košta da nabave tu hranu. Istina je, međutim, da potrošač za tu hranu plaća višestruko kroz različite preze, doprinose i parafiskalne namete.
Prema studiji Rokfeler fundacije, potrošnja na hranu u SAD je u 2021. Годы достигли 1,1 миллиарда долларов, док е stvarni trošak proizvodnje te hrane 3,2 миллиарда долларов.
Šta sve ulazi u stvarni trošak hrane? Найвише се односи на даванья за здоровье, 1,1 млрд. Za ovako visok iznos delimično su odgovorne razne hemicalije, koje se koriste u proizvodnji i preradi hrane i direktno uticu na zdravlje ludi. Други део трошкова за здоровье, знатно вечи, чини гоязность иззвана зависнощю од такве огране. Primera radi, čak 49% kardiovaskularnih bolesti je direktan rezultat gojaznosti. Treći део одлази на инвалидность и лечение полиприредних радника koji većinom dolaze из нижестоящих društvenih slojeva, rade na crno u teškim и нездравым условием, a ne uplaćuju im se doprinosi za zdravstvo. Njihovo lečenje plaćaju svi ostali.
Država troši još 350 milijardi dolara na remedijaciju životne sredine koja je uništena upotrebom veštačkih đubriva, pesticida i herbicida. Smanjivanje kolicine humusa je poznat problem i kod nas u Vojvodini, a što ga je manje potrebne su sve veće količine veštačkih đubriva koja onda sve više zagađuju reke, devastiraju riblji fund i poveġjavae trošikovećavaju trošikoveća.
Подтвердить задержку
Da pojednostavim stvar, ako se pitate zbog čega vam je gradska voda skupa a hleb jeftin, odgovor glasi: zato što seljak pali njivu umesto da je zaore. On je uštedeo na radu, gorivu i održavanju mehanizacije pa prodaje žito jeftinije, a vodovod je morao da dodatno prečišćava vodu od dodatnih đubriva koje je naredne sezone seljak morao da unese u zemlju (umesto da je đubri truljenjem žetvenih ostataka). Da ne pričamo o dimu, koji nas onda vraća na troškove lečenja.
Studija iz EU iz 2018. Године, je pakazala da je za prečišćavanje pesticida iz podzemnih voda sa 1 ha konvencionalne farme krompira potrebno 1.298 evra, dok je za istu svrhu sa organske farme potrebno 40 evro centi. Seljak koji radi convencionalno ima veći rod i može da ga proda za upola manje nego organski proizvođač, ali ovih 1.298 evra ipak na kraju plati potrošač koji misli da je organska hrana skupa.
Evo još два poređenja. Radnici у органа voćnjaku jabuka imaju 27 manje dana bolovanja po hektaru nego u konvencionalnom. Organska proizvodnja grožđa štedi 25.200 litara vode godišnje na svaki ar vinograda u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
Sa strateške strane, opredelenje jedne agrarne zemlje kao što je Srbija za podsticanje organske proizvodnje jedino ima smisla. Na tržištu EU potražnja za konvencionalnim proizvodima pada već deset godina, a evropski seljaci ne proizvode dovoljno organskih proizvoda zadovolje brzo rastuću potražnju. Većina organske hrane koja se prodaje u Evropi se uvozi, uključujući i onu iz Srbije.
Iako je Ministarstvo poljoprivrede bitno povećalo subvencije po hektaru za organske proizvođače (200 евро/га), još uvek je to samo trećina od onoga što dobijaju madedonski i hrvatski seljaci (700 евро/га). Mi u Srbiji imamo mnogo zaparložene zemlje, koja bi u jednoj godini mogla da se prilagodi za organsku proizvodnju (normalno treba tri).
Međutim, ono što je važnije jeste da se konvencionalni proizvođači nateraju da razmišljaju o posledicama svog metoda proizvodnje i smanje zagađenje koje proizvode. Neka od rešenja koja se propmenjuju u razvijenom svetu uključuju:
- Акциза на средства для защиты билья коя нису сертификована за орган производства
- Oslobađanje od takse za registraciju sredstava za zaštitu bilja za organsku proizvodnju
- Povećanje PDV-a na hranu koja nije organskog porekla i/ili ukidanje PDV-a na organku granu
- Subvencije po hektaru za konvencionalne proizvođače se vezuju za dokazivanje smanjivanja zagađenja iz godine u godinu
- Subvencije po hektaru za organsku proizvodnju su desetostruko veće od onih za konvencionalnu
- Вспомогательное оборудование для производства и производства материалов
Nadu donose novi glasači
Отпори било каквой политики политики Че бити огромни, а неприятности су ночи. Sedamdeset posto svetske agrohemijske industrije je danas u rukama tri kompanije. Четыре компании kontrolišu 90% svetske trgovine žitaricama. U EU, лоток для домашних животных, супермаркет, контрольный пакет 60%, продажа на складе. Само 31ТП3Т полиоприборник у ЕС контролишу 521ТП3Т обрадив површина.
Али nastavak ovakvog stanja je neprihvatljiv. Danas je u Evropi 11% tla koje je nekada bilo plodno neplodno, a dalji gubitak humusa se odvija po stopi od 970 miliona tona godišnje. Sadašnji sistem poljoprivrede doprinosi sa 30% gasovima staklene bašte, a ukupan gubitak zbog upotrebe pesticida i smanjenja biološke raznovrsnosti (нестанак пчела и других политоров) se procenjuje na 3% BDP-a.
Nadu donose milenijalci. U ispitivanju njihovih kupovnih navika najveći broj je na prvo mesto stavio održivu proizvodnju, zatim zdravu hranu i tek na trećem mestu cenu. Та генерация ulazi u životni период kad se najviše ima i najviše troši. Я када редовно počinju da glasaju.
Verzija ovog članka ojavljena je u aprilkom broju časopisa Biznis&Finansije.
RU 
EN_US